Somborska glavna ulica nije ni nalik onoj od pre pola veka, a jedino što je ostalo isto je kiosk za prodaju kokica, suncokreta i pečenog kikirikija. Zvanično ime mu je Goranac, ali ga Somborci zovu Zeka. Tu je od 1965. godine. Na istom mestu i sa istom robom…
„Nije isto kao pre. Sombor je nekada bio poznat po korzu. Ljudi su šetali, družili se, naravno uz kokice. Menjaju se ljudi, menjaju se navike, ali imamo mušterija i danas“, priča Samet.
Nekadašnje Sametove mušterije danas se vraćaju sa svojim unucima.
„Jedna od znamenitosti Sombora je naš kokičar Zeka i ne možete proći glavnom ulicom, a ne svratiti na kokice ili slatku jabuku“, kaže Aleksandra Staničkov.
Zekine kokice tražene su i van Sombora i to zahvaljujući Somborcima koje na njihov rodni grad podsećaju upravo Sametove kokice.
„Omladina koja je otišla u Novi Sad, Suboticu, pa čak i u inostranstvo prvo kada dođe u Sombor navrate po kokice, suncokret i semenke. Kažu prvo tebe da posetimo. Često od roditelja traže da im pošalju u Austriju, Nemačku, Švajcarsku baš Zekine kokice i sunocokret“, kaže Samet.
Samet je još u osnovnoj školi radio sa svojim ocem. Međutim njegova deca otišla su drugim putem i neće nastaviti ovaj posao.
Samet ne zaboravlja podršku koju je imao od svojih mušterija i uopšte Somboraca koju su stali iza njega i onda kada su mu je zapaljen kiosk. To mu je dalo volju i želju da i dalje istraje u ovom poslu. U kiosku koji na istom mestu radi više od pola veka.