U zapadnobačkom okrugu teško da će zaživeti farmerska proizvodnja jaja od prepelice, jer je potražnja za prepeličijim jajima mala, ocenjuje Stefan Milošev iz Sombora, dugogodišnji registrovani uzgajivač japanskih prepelica. Kaže da kupci imaju predrasude u vezi s prepeličijim jajima, kao i odbojnost da ih jedu sirova.
“Potražnja zavisi od sezone, ali još je mala. Kupci često nisu ni upoznati sa lekovitim dejstvima ili misle da su jaja skupa”, kaže Milošev. “Ima potencijala za farmersku proizvodnju, ali svest ljudi kod nas nije kao što je u zemljama Evropske unije. Ovde su ljudi navikli da jedu kokošija jaja, i u marketima ćete videti da su male količine prepeličijih jaja izložene upravo zbog male potražnje. Nažalost, ljudi počnu intenzivno da kupuju prepeličija jaja samo kada nastanu teški zdravstveni problemi i kada unose u organizam altrenativne antibiotike, kao što su, na primer, oplođena prepeličija jaja.”
Jato od 130 prepelica svakodnevno daje 90 jaja, a u sezoni se jato povećava i produktivnost je i do 150 jaja prepeličijih za dan.
“Jaja japapanske prepelice su višestruko korisna, jer su bogata mineralima, vitaminima i aminokiselinama, a samo jedno prepeličije jaje zameni pet kokošijih”, napominje Milošev.
Životni vek prepelice je oko dve godine, i za svog života nije sklona bolestima. Da bi jaja od prepelice bila lekovita, moraju biti oplođena, pa je to razlog zašto su u istim kavezima ženke i mužijaci.
“Kada je jaje oplođeno, tada je stvoreno za život, jer su u tom jajetu potrebni enzimi, koji su najdelotvorniji za naš organizam” objašnjava Milošev.
Naš sagovornik godinama prati tržište i kaže da se od prodaje prepeličijih jaja ne može obogatiti, ali se može dopuniti kućni budžet. Oglasi koji kažu da je uzgajanje prepelica odlična i brza zarada, u stvari su velika prevara.
“Zlatna” ptica otporna je prema mnogim bolestima i izvanredna je za jačanje ljudskog imuniteta. Zbog visokog sadržaja belančevina, meso prepelice preporučuje se trudnicama i deci. Mada ima potencijala da se razvije ozbiljnija proizvodnja japanskih prepelica, ipak potražnja na tržištu diktira u kojoj meri će se ubuduće u Zapadnobačkom okrugu razviti ova proizvodnja.
Rok trajanja
Uzgajivač bi kupcima trebalo da prodaje oplođena jaja, a ne obična jaja. Jaja od prepelice mogu se konzumirati samo sveža ili tokom najduže 60 dana ako se čuvaju na određenoj temperaturi. Milošev napominje da velika jata daju veliku količinu prepeličijih jaja, pa ukoliko tržište nije zahtevno, proizvedena jaja mogu samo da propadnu, jer im je period za zdravu konzumaciju ograničen.
