Полагањем венаца на споменике палих српских и руских добровољаца Првог светског рата, као и на гроб ослободиоца Сомбора мајора Николе Илића Бајке, Сомборци су, по обичају скромно, обележили дан када је 1918. године ова увек већински српска варош практично прикључена својој матици.
Наиме, 13. новембра последње године Великог рата, уласком првих чета српске војске под командом мајора Николе Илића Бајке, Сомбор је скинуо окове Аустроугарске царевине и тим чином постао и саставни део Србије. У спомен на тај дан, сенима ослободилаца су се у име данашњих Сомбораца поклонили председник Скупштине града Зоран Парчетић, помоћник градоначелнице Иван Шимунов и делегација Војске Србије, тачније Првог Центра обуке ВС, који је такође јуче прославио свој дан.
Улазак српске армије војводе Петра Бојовића у Сомбор одиграо се те давне 1918. године под окриљем ноћи, али је раздрагани народ просто закрчио улице у ишчекивању своје војске. Према сведочењима тадашњих Сомбораца, на рукама, слободом опијених, сомборских Срба и Буњеваца, војници су одмах по изласку из воза којим су и приспели у варош, понешени у здање Градске куће где је дотадашњи градоначелник Лајош Клајнер предао сву власт мајору Илићу, који је опет врло брзо све полуге власти пренео на сомборски Народни одбор Срба и Буњеваца. Предвођени својим угледником др Јоцом Лалошевићем, Сомборци су свега две недеље касније, узели више него активно учешће и на Великој народној скупштини чија је одлука да се Бачка, Банат и Барања припоје Србији заувек Сомбор вратила у загрљај његовој матици.
Легендарни ослободилац Сомбора, мајор Никола Илић Бајка, остао је да живи у вароши која га је тако раздрагано дочекала, али му то побеђена страна никада није опростила. Тако је, нешто више од две деценије касније, првог дана мађарске фашистичке окупације, иако већ у дубоким годинама, међу првима био стрељан управо мајор Бајка, чији земни остаци и данас пребивају на сомборском Великом православном гробљу.
