Насловна страна Новости Криминална хроника Nasilje nad decom: Javna, a ne privatna stvar

Nasilje nad decom: Javna, a ne privatna stvar

21
Поделите

O nasilju nad decom se u javnosti mnogo govori, i ta vrsta nasilja je javna, a ne privatna stvar, kojoj država mora energično stati na put.

Ovo je, u najkraćem, zaključak rasprave na kolegijumu Pokrajinskog zaštitnika građana, koji je održan u Somboru.

„Nasilje nad decom proizvodi višestruke i veoma ozbiljne negativne posledice, pa je i razumljivo da se od države, ali ne samo od nje, očekuje da promptno reaguje. Moramo biti agilni i energično delovati“, izjavio je Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman.

Nadzor nad primenom zakona

Ističući da je zaštita dece živa i dinamična materija, koja se ne može regulisati jednim zakonom, niti se samim donošenjem zakona može rešiti pitanje zaštite dece, Pavlović je poručio da treba insistirati na primeni i vršiti nadzor nad primenom zakona i propisa koji se odnose na prava deteta.

Država, po njegovim rečima, mora bez odlaganja sprovesti istragu u svakom slučaju u kome postoji osnovana sumnja na prisustvo zlostavljanja i zanemarivanja, mora kažnjavati nasilnike i otvoriti pitanje odgovornosti svih aktera u oblasti zaštite dečijih prava.

Telesno kažnjavanje

Pokrajinski ombudsman se osvrnuo i na jedan problem koji su pominjali drugi učesnici skupa.

„S vremena na vreme, u javnosti iskrsne problem telesnog kažnjavanja dece. To je ozbiljan problem i on se ne sme potcenjivati. Taj problem nas suočava sa pitanjem: da li su i koliko pojedinci koji rade sa decom senzibilisani za takav rad“, rekao je Pavlović.

Roditelje odvratiti od upotrebe nasilja

Tim pitanjem se pozabavila i Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, naglašavajući da fizičko kažnjavanje nije vaspitna mera, niti se ono danas može podržati, kao i da nikakvo nasilje nad decom ne može biti dozvoljeno, zato što se njime ugrožava telesni i psihički integritet deteta.

„Uticali smo na policajce da ne koriste fizičko kažnjavanje nad maloletnim učiniocima krivičnih dela. Ako smo uticali na njih, onda možemo uticati i na roditelje i odvratiti ih od upotrebe nasilja“, rekla je ona.

Trosatni razgovor o zaštiti dece od nasilja, rezimiran je u nekoliko preporuka: Rad sa decom treba nastaviti kako bi se aktivno uključila u programe zaštite od nasilja, deca pritom treba da budu partneri, a ne pasivni subjekti, neophodno je izraditi procedure kako bi se sprečila sekundarna viktimizacija dece, ali i insistirati na odgovornosti u slučajevima nepriličnog i neodgovornog medijskog izveštavanja o njima.