Poljoprivrednici u Somboru pšenicu su do sada posejali na oko 50 posto planiranih njiva. Vremenski uslovi za setvu bili su dobri, a klijanju i nicanju pomoći će kiša koja je pala ove nedelje.
Miloš Lazić, poljoprivrednik iz Sombora pšenicu je posejao u prvim optimalnim rokovima, a svake godine seje između 20 i 25 jutara žita.
“Trudimo se da pšenicu svake godine posejemo između 10. i 20. oktobra. Tako smo radili i ove godine, a na ruku nam je išlo i vreme koje je bilo idealno za setvu. Sada je pala kiša i to baš u pravo vreme”, kaže Lazić.
Kao i drugi ratari i Lazić žito seje ne zbog zarade, već zbog plodoreda. Ove godine rodilo mu je četiri tone po jutru, što je bilo dovoljno za pokrivanje troškova i plaćanje zakupa zemlje.
“Proizvodnja pšenice na traži puno rada i onda se ne može očekivati ni neka velika zarada. Nama poljoprivrednicima je to jasno i pšenicu sejemo samo da bi ispoštovali plodored”, kaže Lazić.
Vremenski uslovi bili su povoljni za setvu pšenice i poljoprivrednici su mogli na vreme i kvalitetno da pripreme zemljište za setvu. Optimalni rokovi su pri kraju, ali pšenica se može sejati i dalje.
“Struka poslednjih godina kao neki produženi optimalni rok prihvata peti novembar. I ako se pšenica seje do tog roka to nema uticaja na smanjenje prinosa”, kaže Olivera Sekulić, savetodavac u PSS Sombor.
Stručnjaci upozoravaju da se mora poštovati setvena norma i da se seje deklarisano seme.
“Mora se obratiti pažnja na klijavost, masa mora biti 1.000 zrna i shodno tome određuje se količina semena za setvu. Poljoprivrednici često dodaju još malo semena, ali to ne treba raditi, jer je za svaku sortu propisana optimalna količina semena, odnosno optimalni sklop kao jedan od nosilaca prinosa. Ako se doda više semena usev će biti gušći, skloniji poleganju i bolestima”, kaže Sekulićeva.
Kiša koja je prekinula radove na njivama dobro je došla tek posejanim usevima i opšenici koja je u fazi klijanja i nicanja.
Na području zapadne Bačke svake godine pšenica se seje na oko 30.000 hektara.
