Насловна страна Новости Бизнес Proizvodnju duvana nasledio od oca, sledeće godine prekida

Proizvodnju duvana nasledio od oca, sledeće godine prekida

15
Поделите

PROIZVODNjA duvana u Zapadnobačkom okrugu se iz godine u godinu drastično smanjuje, pa se od ove nekad unosne industrijske biljke ne može živeti kao ranije. A selo s najvećim brojem duvandžija bila je Telečka kod Sombora.

Ištvan Bezdan jedan je od malobrojnih duvandžija u ovom naselju koje su bile raspoložene za razgovor. Kaže da je ovo poslednja godina u kojoj je sadio duvan, jer mala otkupna cena obara svaku očekivanu računicu. Proizvodnju duvana nasledio je od oca, a od iduće godine ta tradicija u njegovom domaćinstvu biće prekinuta.

„Otkupna cena od 200 dinara za kilogram duvana vrste „parlagi 5″ godinama se nije menjala, pa će tako biti i ove godine. Po hektaru sam dobio 800 kilograma, jer je godina bila sušna, dok sam sa iste parcele lane imao više od tonu i po osušenog lista. Vremenski uslovi nisu pogodovali i to me je dotuklo“, kaže nam Ištvan.

Kada se svemu tome dodaju trud i uloženi rad, jer je posla oko zasada, berbe, nizanja i sušenja mnogo, kao i nedostatak radne snage, vidljivi su uzroci drastičnog pada broja uzgajivača duvana u Telečki.

„Ni moja deca više ne žive na selu i ne bave se poljoprivredom. Mnoge poslove obavljam sam, jer je supruga bolesna i ne može više kao nekada da niže listove duvana. Dok platim seme, veštak, traktoristu i satnicu beračima od 200 dinara, meni ostaje novca tek toliko da platim račune. Nekada sam od zarade na duvanu mogao da zamenim ceo nameštaj u kući ili da kupim neku vrednu stvar za domaćinstvo, a danas je to nemoguće“, zaključuje Ištvan.

Prema rečima ovog duvandžije, otkupljivači su „telečki“ sušeni list duvana uglavnom izvozili u zemlje EU.

„Otkupljivači su rigorozni kada klasiraju duvan, a osim vlage, na listu se gledaju i svi ostali detalji. Nekim proizvođačima se otkupna cena drastično umanji ukoliko se utvrdi da je ispod treće klase, pa je i zbog klasiranja zarada prilično neizvesna. Iako sam nosilac Zlatne diplome za kvalitet, to priznanje sada visi na zidu kao uspomena i sećanje na bolje dane.“

Otkupljivači se pravdaju da cena duvana ne može biti viša, jer se kotira prema ostalim ratarskim kulturama, naglašava Ištvan. Od oko 300 uzgajivača, koliko ih je pre dvadesetak godina bilo, danas je u selu ostalo samo njih petnaestak, i oni duvan sade na minimalnim površinama. Da bi preživeo godinu, ovaj poljoprivrednik uzgaja kukuruz i žito, ali je, navodi, i tu otkupna cena razočarala paore.

KAD SE SVE ODBIJE, RAČUNICE NEMA

CENA za kilogram duvana prve klase je 1,90 evra, dok je druga klasa 1,60, treća 1,45, četvrta jedan evro i peta klasa 0,50 evrocenti. Svake godine po jednom jutru duvana otkupljivač daje 20.000 dinara avansa, plus rasad i veštak. Međutim, ukoliko se pri određivanju klase duvana obori cena, i kada se od ukupne dobiti odbiju troškovi za avans, rasad i veštak, tada duvandžija nema više nikakvu računicu da uzgaja duvan – tvrdi Bezdan.