Dvoica radnika iz Sivca i jedan iz Sombora, koji su otišli na rad u Slovačku, vratili su se otuda bez ijednog zarađenog evra, a tamo su potrošili i novac ponet od kuće, da im se nađe dok ne prime prvu platu. Uz to su, u zgradi gde su smešteni gastarbajteri, obojici Sivčana ukradeni evri koje su pozajmili da bi mogli da stignu do Slovačke i počnu da rade u nekoj od fabrika u ovoj zemlji. Kući su jedva uspeli da se vrate, jer su bili smešteni u zabačenom selu, a žena čijim posredovanjem su dospeli u Slovačku nije odgovarala na njihove pozive za pomoć, nego ih je blokirala i na “Fejsbuku”, gde su s njom jedino i održavali kontakt.
“Ta žena nam je obećala posao za satnicu od tri evra u fabrici koja proizvodi držače za televizore. Rekla je da se radi šest dana u sedmici po osam sati, a da je omogućen i prekovremeni rad do 12 sati dnevno. Kazala je da ćemo biti smešteni u centru Galante, grada u čijoj ćemo industrijskoj zoni raditi, i da ćemo imati obezbeđen besplatan topli obrok. Ubrzo smo shvatili da smo prevareni”, priča Marko Kovač iz Sivca.
Trojica radnika iz Bačke, sa još petoro s juga Srbije, odvezeni su u kolektivni smeštaj u selo Dolni Kotar, 27 kilometara od Galante. U toj zabiti, kako kažu, na njih su potpuno zaboravili.
“Po dolasku u Slovačku primili su nas u agenciji u Galanti, gde su nam kopirali pasoše, ali smo po prepirci, koju smo čuli iza zatvorenih vrata, naslutili da nešto nije u redu. Snimili smo vizitkartu agencije radi kontakta, ali se na naše telefonske pozive posle toga tamo nisu javljali. Pet dana niko nije došao u Dolni Kotor da nas vidi ili da nam bilo šta javi, kao da ne postojimo”, navodi Marko.
Šesti dan su zamolili vozača da ih odveze u Galantu, gde su pokucali na vrata fabrike za proizvodnju sendviča, ali im je rečeno da tamo nema posla za muškarce. Pustili su ih u fabriku za pakovanje telefona i otpustili posle šest sati rada, rekavši da su ostvarili normu za osam sati. Izmakao im je radnički autobus, pa su se do Dolneg Kotara vratili peške, jedva stojeći na nogama. U toj fabrici jedan naš čovek im je kazao da tamo ne može da se zaradi više od 350 evra mesečno.
“Marko i ja smo prethodno radili dva meseca u Budimpešti, pa smo u Slovačkoj mogli da boravimo samo 30 dana, a ljudi su nas tamo upozorili da nam posao, i ukoliko ga dobijemo, za to vreme možda neće biti plaćen, jer primaju radnike na tri meseca. Zbog neizvesnosti i obmanjivanja, odlučili smo da se vratimo kući, a meni ne pada na pamet da više ikad idem preko neke agencije u Slovačku, jer nijednoj ne verujem”, kaže Vitomir Vinaji iz Sombora.
