Насловна страна Новости Инфраструктура Потписан уговор о реконструкцији безданске преводнице

Потписан уговор о реконструкцији безданске преводнице

13
Поделите

Од два уговора које је Водопривредно предузеће „Воде Војводине“ ових дана потписало у оквиру Интерег ИПА програма прекограничне сарадње Србија-Мађарска, један се односи и на реконструкцију дела система Дунав–Тиса–Дунав на подручју Сомбора.

Са 3,5 милиона евра обезбеђених од стране Европске уније за овај део пројекта, коначно ће се наћи довољно новца и за реконструкцију преводнице на Дунаву код Бездана.

Радови који ће почети следеће године односиће се и на обнову хидрочвора Шебешфок, што ће довести до бољег протока Бајског канала, унапредиће се рад система за одводњавање, а како је канал Баја – Бездан проглашен заштићеним подручјем прве категорије у Горњем Подунављу, побољшаће се и туристичка понуда на каналу. Радови би, како се предвиђа, могли потрајати све до 2020. године

Како су појаснили у надлежном ЈП „Воде Војводине” овај пројекат је од огромног значаја за хидросистем ДТД, као и за пловидбу, ревитализацију пловних путева, одбрану од поплава, али Сомборце су најаве радова највише обрадовале због важности за туризам и очување културне, тачније техничке баштине овог краја, који је својевремено био технолошки и индустријски светионик на словенском југу. Можда управо због тога, преводница у Бездану која ће се реновирати и поново функционално оспособити ушла је и у локалне митове као што је онај да је прву дунавску преводницу на српском току Дунава пројектовао и изградио сам Ајфел, и поред лако проверљиве чињенице да је геније металних конструкција у време изградње безданског „чуда од технике“ био тек голобради младић.

Михалик задивио Европу

Јохан Михалик први је у Европи који је применио систем постављања темеља испод површине воде. Искључиво са најједноставнијим пумпама за воду које је имао на располагању у то време, приступио је градњи на начин на који нико до тада није учинио. Управо због тога процес изградње су пратили инжењери из целе Европе, међу којима су се истицали енглески стручњаци, који су сматрали да покушај неће успети. Ипак подухват је успео тако што се цемент пекао на лицу места, а сама градња објекта који је стајао тадашњих 800.000 форинти, одвијала тако што је бетон обичном направом у гвозденим сандуцима спуштан под воду, где су сандуци отварани.

Наиме, преводница у Бездану, која је започета 1855. године, завршена је годину дана касније и први је објекат у Европи где је примењено подводно бетонирање, па већ због тога има оправдано место у свим светским енциклопедијама. На самом градилишту је организована фабрика бетона, а бетонирање је трајало непрекидно чак 90 дана и ноћи. Преводница, која се не користи од 1995 године, имала је као и данас два пара двокрилних капија на оба краја коморе, а сада служи само за потребе одбране од великих вода Дунава.

Цео пројекат је изведен под надзором инжењера Јохана Михалика, о чему сведочи и спомен – плоча постављена након изградње на централном делу јужног зида коморе саме преводнице. Сам текст на плочи која чак и за лаике разбија мит о Ајфелу, написан је на латинском, а њен превод гласи: „За време владавине цара Фрање Јосифа изграђена је ова преводница. Једина у Европи изграђена од бетона, а под покровитељством министра трговине витеза Тогенбурга и гувернера Комитата Коронина Кронберга. Подигнута је под надзором инспектора Јохана Михалика од 1855. до 1856. године.“