Насловна страна Новости Заједница LGBT populacija najviše diskriminisana u sopstvenoj porodici

LGBT populacija najviše diskriminisana u sopstvenoj porodici

29
Поделите

Pripadnici LBGT populacije u malim sredinama ćute o svojoj seksualnoj orijentaciji, svesni osude i diskriminacije.

Male zajedni su obično zatvorene, robuju stereotipima i predrasudama i svako ko se na bilo koji način izdvaja iz te opšte, ukalupljenje slike, izložen je osudi. Naročito su toj osudi izloženi oni čija je seksualna orijentacija drugačija od normi ponašanja i shvatanja većine. Nije u tome izuzetak ni Sombor, kaže psihološkinja Izabela Rašković.

„Sombor jeste manja sredina u odnosu na Beograd ili Novi Sad, ali u još manjim sredinama nego što je Sombor LGBT osobama je izuzetno teško. Svesni su da ukoliko javno izraze svoju seksualnu sklonost mogu biti izloženi diskriminaciji, ruglu ili na neki način socijalno izlolovani. Najčešće oni biraju da o tome ćute. Naravno da je to teško, jer, kao i mi, imaju pravo da iskažu svoju seksualnu orijentaciju“, kaže Rašković.

Sombor je grad koji ima aktivan civilni sektor i nevladine organizacije, ali među tim aktivnostima ne može se naći ni jedan projekat ili akcija koja se bavi diskriminacijom osoba zbog homoseksualne orjentacije, što bi se moglo takođe shvatiti kao jedan oblik diskriminacije, smatra Izabela Rašković.

„Znam mnogo somborskih organizacija iz civilnog sektora koje se bave razvijanjem kulture tolerancije i nekako prihvatanje različitosti. Sigurno se u nekim projektima dotaknu i prava seksualnih manjina, ali organizacija koja bi u svom suštinskom radu imala prava seksulanih manjina u Somboru zaista ne postoji“, kaže psihološkinja Izabela Rašković.

Nešto drugačija priča od ove somborske je priča iz Subotice, jer je Subotica jedan od sedam gradova koji je potpisao Memorandum o zaštiti LBGT osoba koji sprovodi Labrus. Ideja je da se stvore lokalne mreže koje bi umrežile relevantne institucije i organizacije civilnog društva u lokalnim sredinama, a koje mogu i treba da reaguju u slučajevima diskriminacije pripadnika LBGT populacije. Uključila se lokalna samouprava, policija, tužilaštvo, škole.

To kao pomak vidi Boris Kovačić predsednik subotičke nevladine orgaizacije „Stav +“, koja je koordinator sprovođenja ovog projekta u Subotici. Konkretno sada u državnim organima postoje osobe zadužene za prvi kontakt kada se desi diskriminacija LBGT osoba – to su policija, tužilaštvo i centar za socijalni rad.

„Ako znamo da ljudi koji se u svom poslu susreću sa LBGT populacijom nemaju dovoljno informacija o njima, onda možete misliti kakva je situacija među običnom populacijom. Mi smo radili sa fokus grupama u subotičkim srednjim školama i rezultati su porazni. Zato je naš stav da moramo od najranijeg doba početi da pričamo o problemu diskriminacije LBGT osoba, jer već u srednjoj školi počinje diskriminacija onih koji se ‘razlikuju’ od drugih“, kaže Kovačić.

On kaže da je nažalost najčešći oblici diskriminacije pripadnka LBG populacije dešavaju u njihovim porodicama, a takvi oblici diskriminacije obično se ne prijavljuju.

„Sama porodica potiskuje, izopštava takvog svog člana i u porodicama je i najviše prisutna diskriminacija. Prijavljuju se i slučajevi diskriminacije u lokalima, gde na primer konobar neće da usluži osobu za koju sumnja da ima homoseksualne sklonosti. U Subotici za sada nismo imali, na sreću, prijavljenog fizičkog nasilja“, dodaje on.

Kovačić kaže da je problem što sve aktivnosti prestaju kada se projekat završi, pa postoji bojazan da će se to desiti i u ovom slučaju. Ali ako nakon okončanja projekta ljudi znaju da postoje osobe kojima mogu da prijave slučajeve diskriminacije i to će biti veliki napredak.