Pekarski zanat kao jedan od starih zanata karakteriše pečenje u starim pećima – furunama u kojima se lože drva. U Somboru postoji samo jedna pekara ovakve vrste koja radi već osamnaest godina.
Mirise i ukuse hleba i peciva kao iz starih vremena u Sombroru čuvaju Matići u svojoj porodičnoj pekarskoj radionici.
Ovde se mesi i priprema hleb na tradicionalnan način i po staroj recepturi.
“Radi se sve na starinski način. Nema ubrzavanja procesa, modernih mašina, fermentacionih komora, sve ide prirodnim tokom, onako kako je išlo i pre sto godina”, priča Dalibor Matić.
Posao u pekari počinje u kasnim večernjim satima loženjem peći a završava u zoru kada su peciva i hleb već u prodaji na policama.
“Radim skoro sve poslove pekari. Sin je glavni majstor a ja se uglavnom bavim sa pecivom i mešenjem”, ispričala je mama Ana.
Saška, mlađa ćerka, takođe je zaposlena u pekari.
“Poznajem sve poslove u pekari ali pretežno sam u prodavnici gde radim sa mušterijama što mi je i najdraži deo posla”, priča.
Matićeva pekara je jedina u Somboru u kojoj se hleb peče u peći na drva staroj preko sto godina zidanoj od žute zemlje, svinjske dlake i blata pa osim pekarske majstorije, temperaturu peći procenjuje iskusno oko majstora.
“Svod peći bude bele boje. On prosto pobeli od temperature i jačine plamena kojim sam naložio. Do polovine svoda bi trebao da bude beo i to je idealno. Ako je više od polovine svod beo – jaka je , a ako je manje od pola – slaba je”, kaže Dalibor.
Poznavaoci prefinjenih ukusa hleba i peciva razlikuju ukuse Matićeve pekare i hleba pripremljenog na tradicionalan način.
“Pre svega je boja drugačija, ne bude ista kao iz redovne peći. A i miris i ukus je drugačiji jer nije isto kao kada se peče pecivo i hleb na otvorenom plamenu”, kažu mušterije.
Iako su troškovi energenata veći jer peć dnevno troši kubik drva Dalibor kaže da računicu ipak vidi u ekonomičnij nabavci repromaterijala. Proizvodnja bi mogla podmiriti još jednu prodavnicu i u potpunosti i ispuniti Daliborov san – da radi ono što najbolje zna i voli.
